Šimun Poje: Srebrna medalja u kikboksu na europskom sveučilišnom prvenstvu

Bijela kuta i sportski dres naizgled pripadaju dvama potpuno različitim svjetovima, no za neke studente Stomatološkog fakulteta granica između njih gotovo da ne postoji. Dok se jedni nakon predavanja odmaraju, drugi put nastavljaju u dvoranu na trening, sparing ili pripreme za natjecanja. Jedan od njih je i Šimun Poje, student pete godine Stomatološkog fakulteta, koji je nedavno dokazao da se uz dovoljno discipline i odricanja može stići i do europske medalje. 

Na European Universities Combat Championships održanom u Varšavi, Šimun je osvojio srebrnu medalju u kikboksu, čime se upisao među najuspješnije studentske sportaše našeg fakulteta. Iako mu ozljeda nije dopustila nastup u finalu, put do medalje bio je impresivan i zahtijevao je višemjesečne pripreme, balansiranje treninga i fakultetskih obaveza te veliku mentalnu čvrstoću. 

Borilački sportovi prate Šimuna još od osnovnoškolskih dana. “Krenuo sam s bratom na boks, zatim smo cijelu srednju školu trenirali MMA, a tek sam se na trećoj godini faksa prebacio u kikboks“, prisjeća se. Upravo se taj prijelaz pokazao uspješnim, a europsko sveučilišno prvenstvo bilo je prilika da se okuša na najvišoj razini studentskog sporta. 

Natjecanje u Varšavi Šimun opisuje kao iznimno pozitivno iskustvo. „Bilo mi je odlično nastupati na ovom natjecanju, organizacija je bila na vrhunskoj razini“, ističe, dodajući kako mu srebrna medalja znači više nego što je očekivao. „Nisam mislio da ću se na ovoj razini uopće moći natjecati paralelno s faksom.“ 

Put do finala vodio je kroz izrazito jaku konkurenciju, što je zahtijevalo i ozbiljne pripreme. Veći dio ljeta proveo je u Zagrebu trenirajući dvaput dnevno. 

„Spuštao sam kilažu, ujutro sam trčao, a navečer smo radili tehnike i sparinge u dvorani. Protivnici su bili stvarno kvalitetni, što smo i očekivali“, objašnjava. 

Posebno se ističu pobjede nokautom protiv boraca iz Turske i Njemačke. 

„Iskreno, nisam očekivao takav ishod, pogotovo protiv turskog borca koji je aktualni viceprvak Europe i bivši prvak svijeta. Taj meč mi je bio nedvojbeno najteži do sada“, priznaje, uz osmijeh dodajući kako mu je nakon tog nokauta samopouzdanje znatno poraslo.   

Nažalost, ozljeda ramena spriječila ga je u nastupu u finalu. “Ozlijedio sam rame već u prvoj rundi drugog meča i do kraja sam ga dodatno pogoršao. Ipak, nije mi teško palo jer sam bio prezadovoljan dosadašnjim nastupima i mislim da bi bilo nezahvalno tražiti više u toj situaciji“, kaže realno i zrelo. 

Usklađivanje zahtjevnog studija stomatologije s profesionalnim pristupom sportu, priznaje, nije nimalo lako. 

„Iskreno, dosta je teško. S obzirom na to da je natjecanje bilo krajem kolovoza, sve slobodno vrijeme sam posvetio pripremama. Puno teže bilo je u svibnju, kada sam paralelno trenirao i učio za ispite koje sam morao položiti kako bih imao slobodno ljeto“, objašnjava. 

Unatoč svemu, sport mu predstavlja važan ispušni ventil. “Treninzi su mi odmor od faksa. Fizički su naporni, ali psihički jako opuštaju i ispunjuju“, ističe. 

Planove ima, ali im pristupa oprezno. “Borilački sportovi zahtijevaju poštovanje. Ne želim ići na natjecanja ako nisam potpuno spreman. Ako uspijem opet uskladiti ispite i treninge, volio bih nastupiti na prvenstvu Hrvatske i, ako Bog da, ponovno na europskom sveučilišnom prvenstvu.“ 

Za kraj, studentima koji treniraju, ali se boje da to neće moći uklopiti s fakultetom, poručuje iskreno: 

„Neću reći da je lagano jer zahtijeva puno odricanja. Stomatologija nije lagan fakultet, ali mislim da je iznimno važno da se barem rekreativno bavimo sportom. Naša leđa će nam jednog dana biti zahvalna.“ 

Šimunov primjer još jednom potvrđuje da se uz disciplinu, dobru organizaciju i strast mogu uspješno spojiti fakultet i sport, čak i na europskoj razini. 

Urednica: Jana Islamović