C-oblik korijenskog kanala

C-oblik korijenskog kanala 

Sažetak  

 

Morfologija endodontskog prostora trajnih zuba podložna je brojnim varijacijama. C-oblik kanala predstavlja anatomsku varijaciju korijenskog sustava koja se najčešće javlja u mandibularnim drugim molarima. Smatra se da nastaje kao posljedica poremećaja spajanja Hertwigove epitelne ovojnice te pokazuje izraženu etničku predispoziciju. Zbog izrazito kompleksne i varijabilne morfologije C-oblika kanala karakterističnih za drugi mandibularni molar, razvijeno je više klasifikacijskih sustava.  

Ova anomalija predstavlja značajan klinički izazov tijekom endodontskog liječenja, osobito u fazama mehaničkog čišćenja, dezinfekcije i opturacije sustava kanala. Uspješna terapija zahtijeva detaljno poznavanje morfologije, uz primjenu odgovarajućih dijagnostičkih metoda. Uz klinički pregled i konvencionalne radiološke metode, CBCT omogućuje detaljnu trodimenzionalnu analizu korijenskog sustava i olakšava planiranje terapijskog postupka. 

Pravovremeno prepoznavanje C-oblika kanala ključno je za uspjeh endodontskog liječenja, čime se poboljšava klinički ishod i smanjuje rizik od komplikacija. 

 

Ključne riječi: C-oblik korijenskog kanala; mandibularni drugi molar; klasifikacija; CBCT 

 

 

 

Klara Leskovar, Marta Markulić [1] 

izv. prof. dr. sc. Bernard Janković [2] 

  

[1] studentice šeste godine, Stomatološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu 

[2] Zavod za endodonciju i restaurativnu stomatologiju, Stomatološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu 

  

 

 

Uvod 

 

Uz pravilnu dijagnostiku, planiranje terapije i odgovarajuće kliničke vještine, ključ uspješne endodontske terapije leži u temeljitom poznavanju i razumijevanju morfologije zuba te korijenskih kanala i njihovih varijacija. Morfologija endodontskog prostora trajnih zuba izrazito je kompleksna i podložna brojnim promjenama. Neuspjeh terapije često nastaje zbog propuštenih korijenskih kanala ili neadekvatnog uočavanja njihovih anatomskih odstupanja. Jedna od varijacija korijenskog sustava je C-oblik kanala. Naziv je dobio prema izgledu endodontskog prostora koji na poprečnom presjeku podsjeća na oblik slova ”C” ​​(1,2). Ovu su varijaciju pod tim nazivom prvi put u literaturi opisali Cooke i Cox 1979. godine, iako Weine i suradnici navode da su pojedini kliničari ovo stanje spominjali i ranije. Najčešće zahvaćeni zubi su mandibularni drugi molari. Kao što se može očekivati, zbog složenosti svoje građe, ovakvi sustavi korijenskih kanala mogu znatno otežati endodontske zahvate. Predstavljaju izazov kliničarima u svim fazama endodontske terapije. Prilikom endodontskog zahvata potrebno je postupati s posebnim oprezom jer mogućnost perforacije, zajedno s prisutnošću neočišćenih i neopturiranih dijelova, može pridonijeti neuspjehu terapije. Stoga je pravovremeno prepoznavanje C-oblika kanala iznimno važno, a omogućeno je pravilnom dijagnostikom, ponajprije primjenom CBCT-a (Cone Beam Computed Tomography) te adekvatnim poznavanjem morfoloških varijacija. Na taj se način smanjuje rizik od neuspjeha liječenja i mogućih ireverzibilnih oštećenja zuba (3–6). 

  

Etiologija i prevalencija 

 

Postojale su različite teorije o nastanku C-oblika kanala. Danas se njegov nastanak najčešće objašnjava neuspjehom spajanja Hertwigove epitelne ovojnice. Ako ne dođe do fuzije na bukalnoj strani nastaje lingvalni žlijeb, dok izostanak fuzije na lingvalnoj strani rezultira bukalnim žlijebom. Neuspjeh fuzije na obje strane dovodi do formiranja koničnog ili prizmatičnog korijena, a vjerojatnost je veća što je udaljenost između korijenskih kanala manja. Ranije se poremećaj spajanja Hertwigove epitelne ovojnice povezivao sa traumatskim čimbenicima. Međutim, nakon uočene rasne predispozicije, vjerojatnije je da je riječ o genetski uvjetovanom procesu (1). Ovaj oblik kanala najčešće pronalazimo u mandibularnim drugim kutnjacima, s učestalošću u rasponu od 2,7% do 45,5%. Osim toga, može se pojaviti i u mandibularnim pretkutnjacima, maksilarnim kutnjacima te mandibularnim trećim kutnjacima, ali puno rjeđe (1,7). Za razliku od prvog, drugi donji kutnjak pokazuje izraženiju incidenciju stapanja korjenova, osobito u pripadnika žute rase. Upravo ta morfološka karakteristika dovodi do pojave C-oblikovanog kanala koji može biti ograničen na područje dna pulpne komorice, cervikalnu trećinu zuba ili se protezati kroz cijelu duljinu sve do apeksa (8). Ova anomalija kanala pokazuje izraženu etničku predispoziciju, pri čemu se znatno češće javlja u azijskoj populaciji nego kod Europljana i Amerikanaca. Nije utvrđena povezanost pojave ovog oblika kanala s obzirom na spol, dob ni položaj zuba. Većina kliničkih slučajeva i istraživanja odnosi se upravo na nalaze u mandibularnim drugim kutnjacima (1,5,7). 

 

  

Morfologija i klasifikacija 

 

Drugi mandibularni molar slične je građe kao prvi te nešto manji od njega. Ima dva korijena, mezijalni i distalni. Najčešće ima tri korijenska kanala. U mezijalnom korijenu nalaze se dva korijenska kanala, ali može imati i jedan u nešto manjem broju slučajeva. Distalni korijen uglavnom ima jedan kanal (2,9). Glavna značajka C-oblika kanala su istmusi koji povezuju korijenske kanale. Oblik kanala može se mijenjati duž korijena, a na otvoru je često u obliku vrpce ili zakrivljen (5). Morfologija je uglavnom bilateralno simetrična, što znači da se ovakav oblik kanala često nalazi na oba suprotna zuba (7) (Slika 1.). Zbog izrazito kompleksne i varijabilne morfologije C korijenskih kanala karakterističnih za drugi mandibularni molar, razvijeno je više klasifikacijskih sustava. Najčešće korištene sustave napisali su Melton i suradnici (1991.) te Fan i suradnici (2004.). Klasifikacije su temeljene na analizi poprečnih presjeka kanala, ali Fanova klasifikacija sadrži i radiološku analizu (5). Melton i suradnici (1991.) predložili su jednostavnu podjelu na tri osnovne kategorije prema poprečnom presjeku kanala. Kategorija I (C1) opisuje kontinuirani kanal u obliku slova C koji se proteže od pulpne komore do apeksa bez ikakvog razdvajanja. Kategorija II (C2) odnosi se na oblik nalik točka-zarez, pri čemu dentin djelomično odvaja glavni C-oblikovani kanal od zasebnog mezijalnog kanala. Kategorija III (C3) obuhvaća slučajeve s dva ili više odvojenih kanala, uz dodatnu podjelu ovisno o razini na kojoj dolazi do razdvajanja i eventualnog ponovnog spajanja (u koronarnoj, srednjoj ili apikalnoj trećini korijena) (5,10). Zbog određenih ograničenja Meltonove klasifikacije, posebice nemogućnosti obuhvaćanja svih morfoloških varijacija, Fan i suradnici (2004.) predložili su detaljniju i klinički primjenjiviju klasifikaciju. Njihova klasifikacija uključuje pet kategorija (C1–C5) (Slika 2.). Osim morfološke klasifikacije na temelju presjeka, Fan i suradnici (2007.) također su predložili radiografsku podjelu C-oblikovanih korijena na tri tipa (Slika 3.). Fanova klasifikacija danas se smatra preciznijom i te je zbog toga široko prihvaćena u suvremenim istraživanjima i kliničkoj praksi. 

Dijagnostika 

Kako bi dijagnosticirali C korijenski kanal bitno je analizirati zub klinički, a zatim i radiološki. Pulpna komora povećana je u okluzalno-apikalnom smjeru uz nisku bifurkaciju. U nekim slučajevima kanal može biti djelomično ili potpuno kalcificiran, što otežava prepoznavanje karakterističnog izgleda kanala. Tijekom sondiranja moguće je identificirati više odvojenih ulaza u kanale koji se daljnjom instrumentacijom mogu spojiti u kontinuiran kanal. U pravom C kanalu moguće je bez zapreke proći instrumentom od mezijalne do distalne strane korijena, što predstavlja važan klinički znak (10). Radiološka dijagnostika ima ključnu ulogu u prepoznavanju ove morfološke varijacije. Na standardnim periapikalnim snimkama, korijen može izgledati kao jedan spojeni ili kao dva odvojena korijena povezana tankom vezom (Slika 4.). Često se uočava konusni ili kvadratni oblik korijena zbog čega možemo posumnjati na prisutnost C-oblikovanog kanala. Međutim, konvencionalna radiološka analiza ima ograničenja u prikazu trodimenzionalnih struktura. U tom kontekstu, CBCT predstavlja iznimno vrijedan dijagnostički alat jer omogućuje detaljnu trodimenzionalnu analizu morfologije korijena i kanala (Slika 5.). Ova metoda omogućuje precizno prepoznavanje složenih anatomskih odnosa, uključujući broj kanala, njihov oblik, kalcifikacije, prisutnost apikalnih otvora te eventualne periapikalne lezije koje bi mogle ostati neotkrivene na dvodimenzionalnim snimkama. Kako bi se izbjeglo previđanje dodatnih kanala ili anomalija, preporučuje se početna obrada malim endodontskim instrumentima koje omogućuju pažljivo istraživanje kompleksnog kanalnog sustava. Pravilna dijagnoza kako klinički, tako i radiološki ključna je za kvalitetno izvođenje čišćenja, oblikovanja i punjenja C-oblika kanala, što je preduvjet uspješnog endodontskog liječenja (13). 

Zaključak 

C-oblikovani korijenski kanali predstavljaju kompleksnu anatomsku varijaciju koja može značajno otežati endodontsko liječenje. Uspjeh terapije ovisi o pravovremenom prepoznavanju te preciznoj kliničkoj i radiološkoj dijagnostici, osobito u mandibularnih drugih kutnjaka. Dobro poznavanje mogućih anatomskih varijacija omogućuje kliničaru pravilno planiranje zahvata i uspješnu provedbu terapije, uz smanjenje rizika od komplikacija i ireverzibilnih oštećenja zuba. 

 

  1. Fernandes M, de Ataide I, Wagle R. C-shaped root canal configuration: A review of literature. J Conserv Dent. 2014;17(4):312-319. 
  1. Maršan T, Miletić I, Anić I, Prskalo K. Endodontic morphology of permanent teeth. Acta Stomatol Croat. 1999;33(3):245-251. 
  1. Cooke HG 3rd, Cox FL. C-shaped canal configurations in mandibular molars. J Am Dent Assoc 1979;99:836-839. 
  1. Weine FS. The C-shaped mandibular second molar: incidence and other considerations, J Endod. 1998;24(5):372-375. 
  1.  Kato A, Ziegler A, Higuchi N, Nakata K, Nakamura H, Ohno N. Aetiology, incidence and morphology of the C-shaped root canal system and its impact on clinical endodontics. Int Endod J. 2014;47(11):1012-1033. 
  1. Melton DC, Krell KV, Fuller MW. Anatomical and histological features of C-shaped canals in mandibular second molars. J Endod. 1991;17(8):384-388. 
  1. Martins JNR, Marques D, Silva EJNL, Caramês J, Mata A, Versiani MA. Prevalence of C-shaped canal morphology using cone beam computed tomography: a systematic review with meta-analysis. Int Endod J. 2019;52(11):1556-1572. 
  1. Harty FJ. Endodontics in practice. 3rd ed. Cambridge: Butterworth & Co.; 1990:21-54. 
  1. Jukić Krmek S, Klarić E, Marović D, Matijević J, Baraba A. Pretklinička endodoncija. Zagreb: Medicinska naklada; 2017. p. 80-82. 
  1. Raisingani D, Gupta S, Mital P, Khullar P. Anatomic and diagnostic challenges of C-shaped root canal system. Int J Clin Pediatr Dent. 2014;7(1):35-39. 
  1. Janković B, Anić I, Miletić I. Instrumentacija C oblika endodontskog prostora 47. Acta Stomatol Croat. 2000;34(2):219-223. 
  1. Shemesh A, Katzenell V, Ben Itzhak J, Solomonov M. C-shaped canal in a mandibular first molar: a case report. Endodontic Practice Today. 2014;7(1):47-52. 
  1. Nagadi E, Muryani A, Adang RAF. Integrated endodontic and restorative management of C-shaped canals with severe coronal loss in mandibular second molar: a case report. Clin Cosmet Investig Dent. 2025;17:121-134.