Intervju vodile: Nelly Bubica Šarić i Petra Mlinarić 

Poštovani prof. dr. sc. Davoru Illešu, vratimo se na početak. Možete li nam opisati trenutak kada je nastala ideja za studentski časopis? 

Ideja je nastala u vrijeme početaka Studentskog zbora Sveučilišta u Zagrebu, i to na inicijativu nekolicine sad već bivših studenata: Ljubice Paradžik, Nevena Jovanovića, Ive Zadro te Hrvoja Peze. Bila je to jedna od prvih ideja/projekata čiji je cilj bio približiti novosti iz svijeta dentalne medicine i uspostaviti komunikaciju među godinama na našem fakultetu. 

Koja je bila vizija prvog broja časopisa, kome je bio namijenjen te koji su se ciljevi nastojali postići njegovim objavljivanjem? 

Vjerujem da su, kao i sada, uvijek postojala stručna pitanja na koja je teško bilo naći decidirane odgovore u postojećim izvorima podataka – knjigama, časopisima, internetu. Postavljanje takvih stručnih pitanja i dobivanje odgovora na njih bila je jedna od naših primarnih zadaća. Na taj način uspostavili smo komunikaciju između studenata i nastavnika (naročito tada mlađih asistenata) te ujedno promovirali studentska događanja i studentski život na fakultetu. 

S kakvim ste se izazovima susretali pri realizaciji časopisa 1999. godine? 

Najveći izazovi u to vrijeme, osim naravno vječnog pitanja osiguranja dostatnih financija, bili su prvenstveno tehničke prirode, a uključivali su prijelom i pripremu za tisak te motivaciju kolega studenata za suradnju. Prva dva broja Sonde bila su “dvobojna” s obzirom na to da se tiskanje u tiskari plaćalo po boji. Tiskanje u samo dvije boje omogućilo nam je osiguravanje financija za prva cijela dva broja. 

Možete li nam opisati dojmove profesora i studenata prilikom izlaska prvog broja Sonde? 

Dojmovi studenata i profesora bili su odlični – časopis je razgrabljen u prvih nekoliko dana. Do “partyja” za promociju časopisa, on više nije ni bio u distribuciji. 

Kako biste opisali evoluciju časopisa kroz godine? 

Drago mi je vidjeti da se časopis od naših amaterskih pokušaja razvio u solidno i stručno izdanje koje ne konzultiraju samo studenti tijekom studija već i diplomirani doktori te studenti drugih fakulteta i sveučilišta (naročito u online izdanju). 

Koji trenutak tijekom procesa stvaranja Sonde ćete zauvijek pamtiti? Postoji li neko izdanje koje Vam je osobito drago? 

Osobito mi je drag drugi broj jer je on, nakon početnog entuzijazma, zapravo bio taj koji je “zacementirao” trajnu sudbinu Sonde – odnosno njezin put ka ovome što danas predstavlja. Tada smo svladali neke početne boljke i oblikovali časopis u smjeru stručnog i ozbiljnog izdanja na koje studenti računaju. 

Možete li nam opisati kako je iskustvo rada u uredništvu oblikovalo Vaš razvoj tijekom studija te utjecalo na Vaš kasniji profesionalni put? 

Stomatološka sonda, kako se zapravo časopis u početku zvao, bio je definitivno jedan od projekata kojima sam započeo svoju karijeru edukatora na našem fakultetu. Imao je znatan utjecaj na moj budući rad sa studentima, ali i za studente našega fakulteta. Moglo bi se reći da je već na četvrtoj godini potaknuo moj put nastavnika na našem fakultetu. 

Jeste li očekivali da će časopis opstati ovoliko dugo i postati najdugovječniji projekt na našem fakultetu? 

Definitivno nismo kao uredništvo imali takvih očekivanja ni ideja. No ta me činjenica čini osobito ponosnim. To definitivno nije bio prvi takav pokušaj na našem fakultetu – pitajte prof. Brkića, na čiji se rad Sonda naslanja – no iznimno sam ponosan što sam mogao biti jedan od inicijatora projekta na koji smo svi ponosni. 

I za kraj, što biste poručili novoj generaciji urednika kako bi nastavili razvijati viziju na kojoj je Sonda utemeljena? 

Nova vremena donose nove izazove. Vjerujem da trenutnom i budućim uredništvima tehnički izazovi ili motivacija autora više nisu toliki problem, no u doba kada informacije (naročito neprovjerene i one generirane umjetnom inteligencijom) postaju problem, Sondu vidim kao bastion stručnosti, provjerenosti i daljnje suradnje studenata i nastavnika našeg fakulteta.